kafka

kafka

O blogu

Ima li nekog pisca koji je fascinantniji od Kafke?

KAFKIN SIN

his lifePosted by mathias Fri, July 29, 2011 17:17:26

KAFKIN SIN

Postoje veoma ozbiljne indicije da je veliki pisac, tako nezgrapan i neuspešan u udvaranju, birajući uz sve to još i najnepogodniji način osvajanja žene — prepisku, ono što nije uspeo da ostvari sa Milenom i Felis, opuštajući se od napete i frustrirajujćje prepiske, gotovo i ne primećujući postigao sa njihovom prijateljicom Gretom Bloh.

U biografiji posvećenoj Francu Kafki, pod nazivom „Greta", francuski germanista Klod David, nije uspeo da razjasni da li je slavni pisac iz Praga imao sina. Klod David je odlučno protiv ove hipoteze „iz vazduha". „Treba zamisliti šta bi za Kafku značilo rođenje deteta: možemo biti sigurni da bi ovaj događaj ostavio traga u njegovim pismima i Dnevniku".

Iz religijskih, etičkih, socijalnih, porodičnih razloga, očinstvo bi za Kafku bilo izuzetno osetljiva tačka, izuzetno duboka rana.

Činjenica je da se Kafka godinu dana, od oktobra 1913, do oktobra 1914, dopisivao sa Gretom Bloh, dvadeset jednogodišnjom prijateljicom svoje verenice Felis Bauer, berlinskom Jevrejkom, koja je radila kao stenograf i komercijalna sekretarica u Beču i bila posrednik između njega i Felis. Iz 85 preostalih pisama (Gretina pisma nikada nisu pronađena, mada se zna da ih je Kafka izvesno vreme čuvao), jasno se vidi da je između Kafke i Blohove vladao dvosmislen, ponekad grčevit odnos, verovatno intenzivniji od odnosa koji je pisac imao sa verenicom.

Elias Kaneti, autor opsežne studije o piscu, tvrdi da su „tri najznačajnije žene u Kafkinom životu bile: Felis, Greta Bloh i Milena". Dalje piše: „Ako se čitaju pisma koja je pisac u jednom danu pisao Greti i Felis, nema sumnje koju od njih dve više voli. Reči ljubavi u pismima Felisi imaju izveštačen i malo verovatan prizvuk, dok se u pismima Greti ljubavne izjave čitaju između redova."

Zaključci Kloda Davida se ne poklapaju sa Kanetijem. U „slučaju Bloh", centralnu vrednost ima dokument koji je prvi obelodanio Maks Brod. Klod David ga pominje samo da bi negirao njegovu vrednost.

Priznanje u pismu

U prvom delu pisma Grete Bloh, poslatom iz Firence u Tel Aviv, prijatelju berlinskog muzičaru Volfgangu piše: „Ti si bio prvi u Pragu video moj duboki strah, predosećajući predstojeće užase. I tada mi je od velike pomoći bila tvoja muzika, u neurednoj sobi tvojih prijatejlja, i kratke šetnje po čarobnom gradu, koji sam Mile I a više nego što si mogao da pomisliš. — Tada sam posetila grob i ćoveka koji mi je toliko značio (umro je 1924), a čije se majstorsko delo još uvek slavi.! — On je bio otac mog deteta; koje ja iznenada umrlo u Mirihenu, sa skoro sedam godina, daleko od mene i oca. Od njega (oca) sam morala da se rastanem za vreme rata i više ga nisam videla — osim na nekoliko sati — pošto je podlegao! smrtnoj bolesti, u svojoj domovini, daleko od nas. — Mislim da je prvi put da ovo kažem. Moja porodica i moji prijatelji ovome nisu pridavali veći značaj, jedino je moj budući direktor bio izuzetno dobar i I korektan prema meni. Zato sam njegovom smrću 1936J godine izgubila sve (reč je o Juliusu Goldšmitu, direktoru firme za koju je Blokova radila. — Kada sam te videla 1935. sve je počelo da se ruši. U Jerusalimu sam bila na ivici da ti sve priznam, kada je u sobu ušao naš veliki Kro (misli selna zajedničkog prijatelja Gustava Krojankera). Možda je ovako bolje . . ."

Zbunjuje činjenica da je, premai Davidovim recima, ,,izraelski korespondent“ jedini Kafki pripisao očinstvo.

Po svemu sudeći, Volfgang Šoken je u jasnim rečima Blohove, koja je iz bezbednosnih razloga (pisala je iz zemlje u ratu sa rasističkim zakonima) izostavila Kafkino ime, pročitao ono što je Blohova želela da pročita, a isto je učinio i Maks Brod. Ovaj dokument se danas nalazi u arhivi Leo Bek Instituta u Njujorku i na raspolaganju je svakoga ko želi da ga proučava.

Klod David sa svoje strane tvrdi da se radi o „apsurdnoj, mada upornoj legendi". Zato se moramo vratiti argumentima. Blohova u pismu kaže da je njen sin, sa nepunih sedam godina, umro u Minhenu. Zbog komplikovane administracije u ovoj oblasti, nije lako pokrenuti istragu koja bi dovela do identifikacije dečaka, sa nepoznatim imenom i prezimenom. Ako je verovati Blohovoj, dečakovo rođenje se dogodilo u drugoj polovini 1914. godine. U tom periodu se ne zna za prepisku između Kafke i Grete, koja se u međuvremenu iz Beča preselila u Berlin. Pomenute činjenice ne deluju neverovatno.

Muškarac iz Minhena

Ali, dosta toga deluje mutno na osnovu pisama koja je Kafka poslao devojci između februara i aprila 1914. Na kraju jednog dugačkog i mučnog pisma, koje je Kafka Blohovoj poslao 7. februara te godine, piše: „Ali, hoćete li mi reći ko je čovek iz Minhena? Ne vidi i ne čuje? Koliki je vaš značaj za njega i njegov za vas? Zar jednom prilikom niste rekli da sledeće godine nameravate da uđete u njegovu bavarsku filijalu?A šta znači onaj pasus u vašem pismu u kome pominjete „fundamentalni značaj braka", koji ja ne ruzumem. Pada mi na pamet nešto što sa ovim nema nikakve veze. Jednom ste napisali da vam je soba mračna i da ne možete sebi da priuštite ništa bolje. Kako to, kad imate sasvim solidnu plato?"

Kafka je Gretu Bloh sreo u Pragu, u hotelu „Crni konj", 1. a potom i 2. novembra. Do sledeća dva susreta je došlo u Berlinu 1, i 12. jula, u prisustvu verenice Felis. A sada se vratimo podacima iz prethodnog pisma. Blohova je u jednom od prethodnih pisama govorila o: 1) jednom muškarcu; 2) koji živi u Minhenu; 3) koji ne vidi i ne čuje; 4) Blohova znači tom čoveku i on njoj; 5) Blohova ispoljdva nameru da se sledeće godine preseli u Minhen, zbog suštinskog značaja braka; 6) bez naročite veze sa gore navedenim, Kafka kaže da ga je začudila izvesna štednja kojoj se Blohova izlaže iako ima solidnu platu. Na ovaj način Kafka ispoljava sumnju da Blohova šalje novac u Minhen.

Gretin odgovor na takvo pismo mogao je da donese razrešenje misterije. Ali, u pismima od 8, 9, 11. i 19. februara ništa ne ukazuje na to da je devojka odgovorila. Prosto je neverovatno da je u skoro svakodnevnoj prepisci Kafkino pismo ostalo bez odgovora. Moguće je da je neko pismo zagubljeno ili uništeno. Da bi se pronašla neka nova aluzija na Minhen, treba stići do 2. marta.

Na margini jednog pisma naknadno je dodato: „Pismo za Minhen je poslato, mada ne bez brige." Zašto Kafka ovo piše? U kojoj meri je upućen u događaje? I koja je njegova uloga u svemu tome? Zašto Blohova iz Praga šalje pismo za Minhen. dok jc ona sama u Beču?

Sledećeg dana. Kafka ponovo piše o pomenutom pismu. „Odmah sam poslao pismo za Minhen, mada ni sada ne znam da li sam dobro postupio. Ali, pošto o tome ne mogu da sudim, ja sam poslušao. O odnosu koji je postojao između vas, devojke i muškarca, razmišljam, a da ništa ne mogu da zaključim. Da li se to desilo u Berlinu?"

Ovo je možda najočiglednija i istovremeno najopskurnija činjenica u celoj stvari. Pominjanje minhenskog „trija" u sastavu Blohove, „devojke" i „muškarca" podseća na trio koji se istovremeno napravio između Beča, Praga i Berlina.

Još jedna opaska vezana za pomenute događaje nalazi se u oštećenom pismu od 3. ili 4. aprila 1914. Verovatno se deo pisma koji nedostaje odnosi na čoveka u Minhenu, jer se u nastavku pominje „pošta koja se prosleduje iz Minheha" i nastavlja se pitanjem pod navodnicima: „Zar nije moguće da on dođe u Prag?"

Kafkina pisma i slike plavokosog dečaka

Kakva je bila Felisina uloga u svemu tome? Da li je bila upućena u specifičan odnos Blohove i Kafke? Blohova joj je '35, godine u Ženevi ostavila veći deo svojih pisama upućenih Kafki i bilo bi logično da joj je bar tom prilikom poverila celu priču. Možda bi se u Felisinoj zaostavštini deci mogli pronaći neki elementi rešenja ove situacije, ali njena deca ne žele ni da čuju za Kalku.

U Berlinu je pronađen deo pisama koja je Kafka slao Blohovoj i uz odobrenje njihovog vlasnika, profesora Ernsta Hajnea, kome ih je Blohova ostavila, pisma su objavljena u časopisu „Paragoni" („Poređenja").

Malo kasnije italijanski hroničar Đonio Kampa je na pijaci antikviteta u Kopenhagenu pronašao Kafkine dragocenosti, nađene među stvarima Blohove. Između ostalog, tu je bila jedna fotografija mlade žene sa plavokosim dečakoni, od tri-četiri godine i još jedna fotografija sa đečakom kako sedi na velikom krevetu, sa glavom u zavoju i izrazom patnje na podnadulom licu.

A dečak iz Minhena? Kao pretpostavka se ne isključuje, ali se ne može tvrditi ništa više. Činjenica da su fotografije sačuvane zajedno sa knjigama koje je Kafka posvetio Blohovoj, sa razglednicama i telegramima pisca, sama po sebi potvrđuje da je Kafka bio najznačajniji muškarac u životu Blohove. U Njujorku su, u Leo Bek Institutu, pronađena još neka dokumenta vezana za ovaj događaj; neka poreklom iz San Donato Val di Komino, mesta u kome je Blohova boravila između '40. i '44. godine.

Prave potvrde za postojanje Kafkinog sina nema, ali pravo na sumnju ostaje.



  • Comments(0)

Fill in only if you are not real





The following XHTML tags are allowed: <b>, <br/>, <em>, <i>, <strong>, <u>. CSS styles and Javascript are not permitted.