Logor Banjica

Logor Banjica

O blogu

Ne zaboravimo zatočenike logora Banjica. Blog je posvećen žrtvama. Više o logoru Banjica se može naći na sestrinskoj stranici elmundosefarad.wikidot.com

Knjiga

ISTORIJAT LOGORAPosted by mathias Wed, June 27, 2012 15:19:40

  • Comments(0)//logorbanjica.mediana.se/#post15

Vasilije Buha

SUDBINEPosted by mathias Wed, June 27, 2012 15:17:19

”… Bojkotom kao sredstvom političke borbe poslužili su se zatočenici u sobi broj tri žigošući Petra Ristića, preciznog mehaničara, člana Mesnog komiteta KPJ za Beograd, koji je Specijalnoj policiji otkrio mnoge beogradske partijske kadrove, među njima Jelenu Ćetković, sekretara Mesnog komiteta KPJ za Beograd, i atentatore na policijske agente Đorđa Kosmajca i Obrada Zalada.208 Oštrom bojkotu bili su 1944. godine izloženi Vera Miletić, zatim Dušan Jovanović Žuća, pa i Va-silija Buha. Kod stava prema Vasiliji Buhi došlo je do po-deljenih mišljenja i u sobi broj tri u kojoj je on provodio poslednje dane i u ćelom logoru. Naime, Buha je kao partijski rukovodilac visokog ranga uspeo da nametne svoj autoritet,, da organizuje sprovođenje nekih akcija (kolektivizacija cele sobe, bolje funkcionisanje veza među sobama), čak da rasporedi konkretna zaduženja za izvršenje proboja iz logora, do koga nikad nije došlo. Zbog toga su o njegovoj delatnosti u logorskoj sredini mišljenja do danas ostala podeljena, pa mu jedan deo bivših zatočenika pripisuje unapređenje organizacije....“

Sima Begović, Logor Banjica 1941-1944, Tom II, Beograd, 1989. s.158

„ ... Inicijator planova o prepadu na Vujkovića, Krigera, policijske agente, gestapovce i logorsku stražu, odnosno zamisli o organizovanju ove akcije, punktovima napada i izvršiocima konkretnih zadataka, bio je Vasilije Buha. On je s dosta umešnosti uspeo da uspostavi čvršće veze između pojedinih soba, da realizuje češće kontakte u parionici i kupatilu, da raspodeli konkretna zaduženja, jednom rečju da mnoge ljude svojim autoritetom pokrene i da im ulije nadu u uspeh poduhvata.

Buhine slabosti prilikom saslušanja nisu ostale tajna za dobar deo banjičkih zatočenika. Glasovi o njima prodrli su preko logorskih zidina pre nego što je Buha iza njih smešten. Ipak je uspeo da se nametne, nešto zahvaljujući autoritetu dojučerašnjeg vodećeg partijskog rukovodioca, nešto organizacionim sposobnostima, koje su i u logoru došle do izražaja.

Prvi talas napada trebalo je prema Buhinom planu da potekne iz sobe broj 3, u kojoj se nalazila skupina najtežih političkih krivaca uhapšenih krajem 1943. i pred proleće 1944. godine, dakle baš posle »otkrića« do kojih je Specijalna policija došla prilikom istrage nad Verom Miletić i Vasilijem Buhom. Zato može zazvučati paradoksalno što je Buha uspeo da privoli najpre »trinaesticu« a kasnije i dobar deo logora da pod njegovim vodstvom pokrenu akciju. Doduše, naišao je na snažan otpor najpre među ljudima koji su bili najneposredniji svedoci njegove izdaje, zatim među zatočenicima, čiji nosioci su se rukovodili drugim motivima. Među njima su bili najodlučniji Mita Alimpijević i Mihailo Mika Blagojević »Prskalo«.

Mita Alimpijević, rodom iz okoline Kragujevca, bio je pre Obznane izabran za poslanika na listi Komunističke partije. Njega je zbog političke aktivnosti, koju je tadašnji režim ocenio kao opasnu za poredak, hapsio pre rata Svetozar Vuj-ković, tada još manje poznati policijski agent. Naišao je na tvrd orah. To su zatočenici Banjičkog logora zaključili po dijalogu između Vujkovića i Alimpijevića neposredno posle Alem-pijevićevog dolaska u logor.

Čim je saznao da se u sobi broj 13 nalazi čika Mita, Vujković je pohitao da ga zaspe svojom opakom žuči. Pitao ga je uz zloban osmeh: »Gde je taj matori komunistički kurjak, koji je mene jurio oko kuće?« A čika Mita mu je mirno odvratio: »Evo me, stari neprijatelju!« Zapenušen od besa, Vuj-ković mu je zapretio kroz stisnute usne da neće iz logora izneti svoje kosti.248

O Mihailu Blagojeviću i njegovom požrtvovanju na uspostavljanju logorskih veza već je bilo dosta reči. Obojica su, dakle, svaki na svoj način bili hrabri borci. Ipak prvobitnu zamisao o proboju nisu prihvatili, a kada su je kasnije pod pritiskom većine prihvatili, nisu to učinili laka srca. Njihovo reagovanje moglo bi se svesti na jedan od karakterističnih sindroma banjičkih zatočenika: ko će odgovarati pred Partijom ako zbog nepromišljenog prepada stradaju mnogi drugovi i ako kasnijim policijskim terorom budu pogođene njihove porodice. Mita Alempijević je, osim toga, bio uveren da za jednu tako široko zamišljenu akciju mora da se obezbedi spolj-nja podrška. Po njegovom mišljenju, akcija bi bila manje avanturistička ako bi se obezbedila oružana pomoć beogradskih ilegalaca. Tada se nikome ne bi moglo prebaciti da šalje uludo ljude u pogibiju.

Buhin odgovor je bio karakterističan: on dobro zna kakva je linija Partije; komunisti se mogu osloniti na njegovo iskustvo; spreman je da pred Partijom odgovara za izvršenje prepada.

Plan prepada bio je razrađen do sitnica. Bivši partizani, vični u baratanju oružjem, dobili su zadatak da oružje preoteto od stražara odmah upotrebe za nastavak akcije. Milomiru Mićiću, čije sećanje služi za potku ove priče, naloženo je, na primer, da otme mašingever i da drži pod vatrom prozore na stražarnicama. Bilo je predviđeno da se najpre oslobodi »trojka«, zatim da se upadne u sobu nemačkih stražara i da se pokupi njihovo oružje. Dok je jedna grupa otključavala ostale logorske sobe, gde su čekale spremne desetine novih boraca, druga grupa bi jurnula na kapiju i silom je otvorila. Napad bi se izveo za vreme šetlje. Precizirali su dan, sat i mesto početka akcije. Uzvikom »sloboda« Buha bi dao znak za početak prepada.

Šta se desilo na dan prepada? Šta je, zarapo, nameravao Buha? Istina će verovatno ostati zatrpana s Buhom u masovnoj grobnici. Dalji tok događaja daje mogućnosti za mnoge pretpostavke. Onog dana kada je akcija trebalo da se izvede ključari su izveli zatočenike na sasvim drugo mesto u šetnju. Da li je to bio njihov slučajan potez? Bilo kako bilo znak za početak prepada Buha nije dao, a već sledećeg dana došlo je do razmeštaja zatočenika iz sobe broj 3 u druge sobe. Tako je plan proboja propao.

Delokrug političkog rada bio je, dakle, višestruk. Njegove komponente su delatnost logorskih kružoka, povezivanje s drugim sobama i sa spoljnjim svetom, sistem unutrašnjeg obaveštavanja, samopomoć, obračun sa četničkom opstrukcijom i s konfidentima, bojkot moralno pokleklih lica i negovanje uspomena na ona koja su se isticala hrabrošću i požrtvovanjem. ...“ Sima Begović, Logor Banjica 1941-1944, Tom II, Beograd, 1989. s. 176-178

  • Comments(0)//logorbanjica.mediana.se/#post14

Srbijanka Bukumirović

SUDBINEPosted by mathias Sat, August 14, 2010 01:41:30
Srbijanka Bukumirović, streljana u logoru na Banjici 7. septembra 1943.


  • Comments(0)//logorbanjica.mediana.se/#post13

Jevreji Zvornika

ISTORIJAT LOGORAPosted by mathias Tue, June 01, 2010 22:36:04

Jevreji iz Zvornika, zatočenici logora Banjica.

Niko nije preživeo.

Spisak je sastavile Jasna Ćirić

http://elmundosefarad.wikidot.com/jevreji-iz-zvornika-zatocenici-logora-banjica

  • Comments(0)//logorbanjica.mediana.se/#post12

slika

ISTORIJAT LOGORAPosted by mathias Tue, May 11, 2010 23:39:08


  • Comments(5)//logorbanjica.mediana.se/#post11

Streljanja

ISTORIJAT LOGORAPosted by mathias Thu, April 22, 2010 19:38:28

Evo datuma streljanja izvršenih na strelištu u Jajincima: u 1941. godini bilo je 14 streljanja, od kojih samo za streljanja izvršenih prvih meseci, izuzev za ono u Skeli nema pouzdanih podataka gde su izvršena. Od septembra 1941. godine već se pominje bivše vojno strelište u blizini podavalskog sela Jajinci.

Streljanja su vršena 17. jula — 6 zatočenika,

15. avgusta — 43 zatočenika,

18. avgusta obešen je Svetislav Milin na Terazijama,

16. septembra — 50 zatočenika,

29. septembra — 39 zatočenika,

4. oktobra— 23 zatočenika,

17. oktobra — 83 zatočenika,

18. novembra — 3 zatočenika,

20. novembra — 10 zatočenika,

29. novembra — 1 zatočenik,

3. decembra — 56 zatočenika,

15. decembra — 16 zatočenika i

17. decembra — 160 zatočenika.

U 1942. godini bilo je 58 prozivki za streljanja koja su obavljena najvećim delom u logorskom krugu i o njima je u tekstu već bilo reči.

U nastavku se navode datumi u kojima je vršeno streljanje u Jajincima:

3. marta — 57 zatočenika,

5. marta — 228 zatočenika,

9. marta — 97 zatočenika,

28, maja — 89 zatočenika.,

4 jula — 22 zatočenika,

3. avgusta — 28 zatočenika,

11. avgusta — 52 zatočenika,

20. avgusta — 34 zatočenika,

24. avgusta — 44 zatočenika,

15. decembra— 31 zatočenik,

17. decembra — 19 zatočenika,

25. decembra — 50 zatočenika!,

26. decembra — 155 zatočenika,

29. decembra — 17 zatočenika,

U 1943. godini bilo je 39 pogubljenja:

4. januara — 13 zatočenika,

14. januara — 2 zatočenika u logorskom krugu,

25. januara — 57 zatočenika,

19. februara — 229 zatočenika,

1. marta — 12 zatočenika,

S. marta — 48 zatočenika,

12. marta — 8 zatočenika,

13. marta — 25 zatočenika,

2. aprila — 22 zatočenika,

8. aprila — 13 zatočenika,

12. aprila — 9 zatočenika,

19. aprila — 20 zatočenika,

22. aprila i 27. aprila— 212 zatočenika,

7. maja — 37 zatočenika,

11. maja — 7 zatočenika,

14. maja — 91 zatočenik,

19. maja — 17 zatočenika,

25. maja 249 zatočenika,

25. maja — 2 zatočenika,

7. juna — 231 zatočenik,

29. juna— 40 zatočenika,

3. jula —53 zatočenika,

11. jula — 14 zatočenika,

12. jula — 21 zatočenik,

30. jula — 10 zatočenika,

4. avgusta — jedno lice (Veličko Jovanović, zemljoradnik iz Tuđina, doveden od SS jedinice četiri dana ranije iz Valjeva),

5. avgusta — 10 zatočenika,

17. avgusta — 48 zatočenika,

26. avgusta — 5 zatočenika,

16. septembra — 10 zatočenika,

21. septembra jedan zatočenik (Mileva Dobrota iz Kruševca),

25. septembra — 142 zatočenika,

1. oktobra — 323 zatočenika,

5. oktobra — 1 zatočenik (Milan Đuković, stolarski radnik iz Beograda),

15. oktobra — 19 zatočenika,

21. oktobra — 44 zatočenika,

8. decembra — Košta Petrović, ratni invalid iz Beograda, neutvrđenog datuma, u decembru još 8 zatočenika.

Podaci su uzeti iz knjige o evidenciji pritvorenika Banjičkog logora, koje se čuvaju u istorijskom arhivu Beograda.

  • Comments(3)//logorbanjica.mediana.se/#post10

Bukic Pijade 3.0

SUDBINEPosted by mathias Tue, April 20, 2010 18:58:05

P.br 17597

22-IX-1943

U BEOGRADU

UPRAVNOM ODELJENJU

Koncentracioni logor pri upravi grada Beograda, uputio je prednji akt, da se o opštinskom trošku sahrani poč.Dr-Bukić Pijade, lekar, koji je u tom logoru umro.

Kako ovaj Otsek nema odluke, po kojoj bi pravdao izdati grob, to se moli Odeljenje da so o tome donese potrebna odluka.

Š E F

ODSEKA ZA GROBLJA

OTSEKU ZA GROBLJA

Dostavlja se prednja odluka G.Pretsednika na izvršenje.

27-IX-1943 g. ZASTUPA DIREKTORA

Š E F

Personalnog otseka

  • Comments(0)//logorbanjica.mediana.se/#post9

Bukic Pijade 2.0

SUDBINEPosted by mathias Tue, April 20, 2010 18:57:23

UPRAVA GRADA BEOGRADA

KONCENTRACIONI LOGOR

K.L.br: 1663

19 SEPTEMBAR 1943 GOD.

BEOGRAD

GROBLJANSKOM OTSEKU OPŠTINE BEOGRADSKE

Koncentracionom logoru je čast poslati leš ovologorskog pritvorenika PIJADE D-r Bukića, lekara, rođenog 17.V.1879 god. U Beopgradu, koji je danas 19 septembra 1943 god. naprasno preminuo u ovologorskoj bolnici, s molbom da se isti sahrani.

Pokojnik je vere mojsijeve – Jevrejin.

Po naredbi

UPRAVNIKA GRADA BEOGRADA

Šef Koncentracionog logora

  • Comments(0)//logorbanjica.mediana.se/#post8

Deliblatska Pescara

ISTORIJAT LOGORAPosted by mathias Mon, April 19, 2010 22:37:15
Povodom obeležavanja Jom Hašoa, 11. aprila (po jevrejskom kalendaru 27. nisana), Jevrejska opština Pančevo je položila venac na gotovo zaboravljeni spomenik stradalim Jevrejima u Deliblatskoj Peščari kod omladinskog naselja Čardak.
Na ploči dobro očuvanog spomenika koji se nalazi na betonskom platou, na uzvišenju u gustom zelenilu, pored sporednog puta za Vršac stoji ispisani tekst:

“9. OKTOBRA 1941. GODINE OKUPATOR JE NA OVOM MESTU STRELJAO 430 JEVREJA SPROVEDENIH IZ LOGORA NA BANJICI.
JUNA 1944. KOSTI STRELJANIH SU SPALJENE, DA BI UNIŠTILI TRAGOVE OVOG ZLOČINA.
7. JULI 1955. G.
SAVEZ BORACA SREZA KOVINSKOG„
Do sada nismo imali podatke o ovom događaju. Zahvaljujući Vlastimiru Marjanoviću, vodiču planinarskog društva “Kopaonik” iz Beograda, koji je u taj kraj često dovodio planinare, pronašli smo mesto na kojem je spomenik podignut. O njemu čak ni meštani nisu mogli da nam daju informacije. Spomenik nije nigde obeležen i nalazi se samo u topografskim kartama pod nazivom “Jevrejsko groblje”.
Da bi saznala što više podataka o događaju i ljudima koji su stradali, Jevrejska opština Pančevo moli sve koji imaju neke podatke da joj se jave

  • Comments(1)//logorbanjica.mediana.se/#post7

GODISNJI IZVESTAJ

ISTORIJAT LOGORAPosted by mathias Sun, April 18, 2010 17:54:18

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О СТАЊУ У ЛОГОРУ НА БАЊИЦИ У ПЕРИОДУ ОД 5.1.1942-5.1.1943


УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА

НАЧЕЛСТВО ОКРУГА БЕОГРАДСКОГ

Стр.пов.бр.20/1

28-I-1943 год.

БЕОГРАД-БАЊИЦА


ШЕФУ ОДЕЉЕЊА СПЕЦИЈАЛНЕ ПОЛИЦИЈЕ УПРАВЕ ГРАДА БЕОГРАДА

У вези тамошњег акта Пов.II бр:129/IV од 15 ов.месеца Концентрационом логору је част поднети тражени извештај у следећем:

Обзиром да су у целој прошлој години Одељењу достављани податци, према установљеној пракси, сваког 5, 15 и 25 у месецу то се и овом приликом достављају податци о стању за време од 5.I.1942. до 5.I.1943 год.

1.-Укупно крозо Логор прошло за ово: време:.7.992

2.-Бројно стање притвора затечено на дан 5.I.1942 г.1.736

3.-Бројно стање притвора на дан 5.I.1943 год.1.590

4.-Пуштено у слободу укупно:3.046

5.-Одведено на рад у Немачку:1.130

6.-Преузето од других власти:747

7.-Стрељано:1.430

8.-Умрло:49


Предње је Логору част доставити, с молбом на надлежност.

По наредби

УПРАВЕ ГРАДА БЕОГРАДА

КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР-БАЊИЦА

Светозар Вујковић (потпис и печат)


Историјски архив града Београда, документа Специјалне полиције и Гестапоа (BdS), 1/11-2

  • Comments(0)//logorbanjica.mediana.se/#post5

BOSANSKA GRADISKA

SUDBINEPosted by mathias Sun, April 18, 2010 17:49:06

ZATOČENICI IZ BOSANSKE GRADIŠKE

Sudbina Ilije Dardića

Ilija se rodio u Karajzovcima, srez Bosansko Gradište (Bosanska Gradiška) 27. jula 1902 godine, od oca Lazara i majke Mare Strašivuk (Staživuk – nečitko napisano). Bio je obućar, oženjen i živeo je u Donjem Milanovcu. Načelstvo sreza Donji Milanovac (Specijalna policija) ga je uhapsila i oterala na Banjicu. U logor je dospeo 5. aprila 1943. godine. Posle 17 dana ispitivanja (= mučenja) opet je odveden od Specijalne policije. Ponovo je dospeo Banjice 26. avgusta 1943. godine. Dovela ga je Srpska državna straža. 10 novembra 1943. godine odveden je u Upravu grada Beograda i 8 juna 1944. godine je streljan.

Živko Vujačić je bio novinar. Rodio se 1907 godine u Bosanskoj Gradiški. Otac mu se zvao Đorđe, a majka Milka Stanković. Bio je oženjen i imao jedno dete. Živeo je u Beogradu u Dečanskoj ulici broj 23. Uprava policije Uprave grada Beograda uhapsila ga je i u logor je doveden 6. aprila 1943. Godine. Posle 13 dana „tretmana“ streljan je.

U ulici Alkese Nenadovića 16, u Beogradu, stanovao je Dušan Vukić. Bio je samac i radio je kao činovnik predsedništva vlade. Rođen je 18. oktobra 1910 godine u Romanovcima, Bosansko Gradište. Otac mu se zvao Steva, a majka Marija Ćurčija. Doveden je u logor 21. avgusta 1943. godine i posle šest nedelja, 1. oktobra, streljan je.

Momčilović Božo se rodio 6. Januara 1904. Godine u Jablanici, srez Bosanska Gradiška. Otac mu se zvao Rade, majka Marija. Bio je oženjen i otac jednog deteta. Živeo je u Jaševu i radio kao žandarmerijski narednik. U logor je dospeo 26. septembra 1943. godine. Posle 3 meseca provedenih ulogoru pušten je od strane Gestapoa 20. decembra 1943. godine.

Trgovac Vladimir Malić doveden je u logor 17. februara 1944. godine od strane Nemaca. Rođen je u Bosanskom Gradištu/Bosanska Gradiška 20. februara 1888. godine, od oca Sima i majke Ljubice. Bio je oženjen i otac troje dece. Stanovao je u Cvijićevoj 46 i to na trećem spratu. 24. februara odveden je na saslušanje, sledećeg dana vraćen u logor i 29. februara 1944. godine pušten kući od strane Gestapoa.

Svetozar Kotur, od oca Radovana i majke Draginje, rođen je 1925. godine u Trebovljanima, srez Bosanska Gradiška. Nije bio oženjen i živeo je u mestu Brzohode. U logor je dospeo 15. marta 1944. godine. Razlog dovođenja i njegova kasnija sudbina nije poznata. Pretpostavljam da je bio izbeglica ili je kao partiza zarobljen.

Vladimir Gucunski je bio obućar. Rođen je 14. oktobra 1920. Godine u Bosanskoj Gradiški od oca Vuje i majke Natalije, rođene Slavinski. U Beogradu jestanovao u ulici Vojvode Gligora 104. U logor je došao 3. oktobra i već sledećeg dana streljan. Specijalna policija ga je zatočila.

Profesor Univerziteta Vasa Čubrilović, rođen 1897. Godine u Bosanskoj Gradiški, od oca Jove i majke Savke, razveden i sa stanom u Dečanskoj ulici broj 33, doveden je od strane SS-a 4. novembra 1941. godine, i posle više od godinu dana, 21. decembra 1942. godine pušten. Dospeo je u logor zajedno sa velikom grupom beogradskih univerzitetskih profesora.

Mihajlo Pavić, radnik, rođen 1901. godine u Vrbački (Vrbaški), Bosanska Gradiška; od oca Nikole i Simeune Belovuk; udovac, 2 dece; sa stanom u Hadži Ruvimovoj 8, Beograd. U logor je dospeo 26. novembra 1941. godine i posle nedelju dana pušten.

Trgovac Marko Kovačević je rođen 5. juna 1887. Godine u Bosanskoj Gradiški. Otac mu se zvao Jovo i majka Vaja. Bio je oženjen i otac troje dece. Svi su stanovali u ulici Straninjića Bana 23. U logor je dospeo 25. novembra 1941. godine i sledećeg dana pušten na slobodu.

Čedomir Kovačević je bio student tehnike. Rodio se 1919. godine u Bosanskoj Gradiški od oca Marka i majke Marije Vranić. Nije bio oženjen. Stanovao je u Bosanskoj Gradiški. U Beogradu je osuđen. U logor je dospeo 30. Decembra 1941. godine, a 9. maja 1942. je streljan.

Branko Kostić, artiljerijski tehnički potpukovnik. Rođen je 1900. Godine u Bosanskoj Gradiški. Otac se zvao Miloš, a majka Mileva, rođena Vertunska. Stanovao je sa porodicom (dvoje dece) u Brankovoj ulici 23. 19. marta 1942. godine dospeo je Banjice, a pušten je na slobodu 4. aprila 1942.

NJEGOV BRAT,

advokat, dr Petar Kostić, rođen je 12. jula 1902. Godine. Bio je udovac s jednim detetom. Stanovao j eu Majke Jevrosime 43. U logor je dospeo 9. juna 1942, godine, a na slobodu je pušten posle nepunih mesec dana, 12. jula 1942. godine. (na svoj rođendan!)

Mitar Đermanović je bio kelner u Beogradu. Rođen je 8. Novembra 1892. godine u Bosanskoj Gradiški. Otac se zvao Mikan, a majka Teja, rođena Milojević. Bio je oženjen i stanovao je u ulici Kraljice Marije 91. U logoru je bio od 11. aprila 1942. godine. Streljan je 20. avgusta 1942. U Beogradu.

U Beogradu, u Risanskoj ulici broj 6, stanovala je Vida Koprivica. Bila je savetnik u Ministarstvu poljoprivrede. Rođena je 1890. godine u Bosanskoj Gradiški, od oca Jova i majke Savke, rođena Lazarević. Bila je udata. Uzeta je kao taoc i u logoru bila od 18. maja 1942. Puštena je na slobodu tek 11. marta 1943. godine.

DVA BRATA:

Vojislav Subotić je rođen 11. Januara 1919.godine u Bosanskoj Gradiški, od oca Dušana i majke Anke Baraksadić. Bio je student, nastanjen u Beogradu, u Hadži Milentijevoj 32. U logoru je bio od 12. oktobra 1942. Gestapo ga je bio doveo u logor. Posle šest dana odveden je u Nemačku narad.

Isto se to desilo i njegovom starijem bratu, Slobodanu Subotiću, rođenom 8. avgusta 1908. Godine. Slobodan j ebio advokat, oženjen i otac dvoje dece. Stanovao je u Milentijevoj 62. I on je odveden na rad istog dana kada i brat.

Dušan Antonić je bio trgova. Rođen je 16. maja 1923. Godine u Bosanskoj Gradiški, od oca Petra i majke Dušanke Bolović. Nije bio oženjen i stanovao je u Bistričkoj 33. U logor je dospeo 26. Oktobra 1942 i na rad odveden 25. marta 1943. Godine od strane nemačkih vlasti.

Marko Babić je rođen 1. Januara 1920. Godine u Bosanskoj Gradiški, od oca Dmitra i majke Bojane Štrbac. Bio je podnarednik, neoženjen i stanovao je u ulici Alekse Nenadovića 13. U logoru je bio od 9. Janura 1943. Godine i posle pet dana boravka odveden je na prinudni rad.

Slavko Lakobrija je bio instalaterski učenik. Rođena je 19. Decembra 1921. Godine u Miloševom Brdu (Bosanska Gradiška), od oca Đorđa i majke Stoje Kukavica. Stanovao j eu Jovanovoj 36. U logor je dopremljen 18. Februara 1943. godine i sledećeg dana streljan

  • Comments(3)//logorbanjica.mediana.se/#post4

Rodoljub Jovancic

SUDBINEPosted by mathias Sun, April 18, 2010 11:10:20

24. aprila 1942. godine doveden je u logor Rodoljub Jovančić. Rođen je 1915. godine u Lajkovcu, srez kolubarski. Otac se zvao Dragutin, a majka Darinka, rođena Simić. U logorskim knjigama zapisan je pod brojem 5491. Streljan je 14. maja 1943 godine u Begradu u svojoj 28. godini.

  • Comments(0)//logorbanjica.mediana.se/#post3

Zivota Jankovic

SUDBINEPosted by mathias Sun, April 18, 2010 11:09:00

20 januara 1942. godine doveden je u logor Života Janković, baštovan u Beogradu. Rođen je 1. decembra 1923. godine u Valjevskoj Kamenici. Otac mu se zvao Ilija, a majka Kruna, rođena Branković. Nije bio oženjen i stanovao je u ulici Admirala Vukovića. Streljan je 9. marta 1942. godine u svojoj 19. godini. U logorskim knjigama upisan je pod brojem 4011.

  • Comments(0)//logorbanjica.mediana.se/#post2

dr Bukic Pijade

SUDBINEPosted by mathias Sun, April 18, 2010 10:21:14

dr Bukić Pijade

7.5.1879 - 19.9.1943

... Dr Bukić Pijade, poznati lekar, bio je zatvoren kao Jevrejin. Znao je da nikad neće dočekati da živ napusti logor, što je pred svoju smrt i govorio: "Poneko od vas će dočekati slobodu i izići iz ove kuće smrti. Siguran sam da ja neću". Posle nekoliko dana čuli smo da je umro. Proneo se glas da se otrovao. Bilo nam je žao. Bio je dobar čovek. Zamenio ga je dr Žarko Fogaraš iz Vojvodine. Čovek ćutljiv, mrzovoljan, od koga se nije mogla izvući nijedna reč. U spomenci "Banjica" nalazi se, pored ostalih i njegovo ime kao čoveka koji je bio veza među komunistima u logoru...

Borivoje I. Radonjić - Sećanja

... Pronese se glas da zbog pegavca koji izazivaju vaške, na Banjici u logoru umire veliki broj zatvorenika. Kažu da je Gestapo bio doneo odluku da logor isprazne streljanjem svih zatvorenika, pa da ga dezinfikuju. Zato je dr Jung, kad god bi uleteo u ćeliju uvek pitao: "Haben Sie Lause"? (Imate li vaške?) - Podelio bi koji šamar kao uvek, i izleteo napolje. Međutim, kako se docnije čulo, zauzimanjem dr Bukić-Pijade koji je bio lekar u logoru, inače zatvorenik Jevrejin, uspeo je da ubedi Nemce da, ako oni dopuste porodicama zatvorenika na Banjici da donose hranu, pegavca će nestati. Tek negde krajem maja ili početkom juna, počeli su da primaju hranu spolja za zatvorenike. Do tada se u našoj ćeliji br. 7 životarilo kao i ranije: jedni su odlazili drugi dolazili. Ispod kapaka na prozorima jedva se naziralo buđenje proleća...

Borivoje I. Radonjić - Sećanja

  • Comments(0)//logorbanjica.mediana.se/#post1

Marija Levi

SUDBINEPosted by mathias Sun, April 18, 2010 02:47:47

MARIJA LEVI

22. aprila 1942. godine dovedena je pred logorsku kapiju Marija Levi. Marija je bila sestra nudilja, Srpkinja. Rođena je 4. maja 1913. godine u Kastavu, na Primorju. Otac se zvao Trifun, a majka Jelisaveta Simoneti. Marija je bila udata za Jevrejina. Pet dana posle svog 29. rođendana, streljana je.

  • Comments(0)//logorbanjica.mediana.se/#post0